Ova tema je o USB i microSD brizinama prijenosa. Imam i 2 pitanja, pa molim odgovor. Nadam se da će ovaj test mnogima koristiti.

Imam stari USB 2.0 stik od 4 GB, a želio sam novi. Želio sam i microSD karticu za mobitel. Spojio sam te dvije želje u jednu. Kupio sam USB 3.0 card reader i microSDHC karticu od 32 GB (vidi sliku 1) i koristim je kao stik i po potrebi stavim je u mobile. Mogao sam kupiti i USB 2.0 card reader ali sam želio da bude brži. Prednost je što mogu microSDHC karticu staviti i u digitalac (iz 2008, od 7,2 MP – prednost; radi odlične macro slike). Također svi znamo da microSDHC može ići i u videokameru, onome tko je ima.

Sada sam testirao kolike su stvarne brzine i to zapisao u tablici, a na internetu sam potražio maksimalne vrijednosti za USB i microSD.

Rezultati su (vidi sliku 2):

Za USB 2.0 stik, od maksimane 480 Mbit/s tj, 60 MB/s, meni je najveći read cca 10 MB/s. Stik ima 4 GB i mislim da ga već imam 10 godina.

Za MicroSD piše da oznaka class 10 označava minimalnu brzinu pisanja, ako sam dobro shvatio i da je to bitno kod mobitela i videokamera koje pišu video u  HD ili 4K videe (vidi sliku – comparison of SD card Speed Class ratings). Postoji i class 2, 4, 6, i oznaka U1, U3, i oznaka V6, V10, V30, V60, V90. To je sve minimalna brzina pisanja! Dok se maksimalna brzina označava sa oznakom (rimsko) I, II ili III. UHS – I je zapravo oznaka maksimalne brzine moje SDHC kartice (vidi sliku 4 i 5 sa wikipedije).

• Kod kopiranja (read) sa USB card reader sa microSDHC karticom na komp, na USB 2.0 portu, vrijednost je 41,3 MB/s (označeno zeleno) što je približno 60 MB/s koliko je maksimalna nominalna vrijednost USB 2.0 spec.
• kod USB card reader za MicroSD karticu brzina prijenosa je veća ako se stavi u USB 3.0 utor iza kompjutera. Ne znam zašto je USB 3.0 card reader iza brži, jer prednjoj strani je na 41,2 MB/s, a toliko iznosi i prijenos na USB 2.0 portu.
• zanimljivo je da je u utoru iza brzina 75 MB (označeno zeleno) što je približno maksimumu od 104 MB/s koliko podržava MicroSD katrica sa UHS-I, naravno manje nego koliko može podnijeti USB 3.0 (625 MB/s). Bilo bi zanimljivo vidjeti UHS-II ili UHS-III koji su daleko veće vrijednosti.

Za USB 3.0 specifikaciju piše da je do 5Gbit/s tj. 625 MB/s, dok piše da je zapravo realno očekivati oko 400 MB/s. USB 3.0 stik koji smo testirali je imao 125 MB/s read, dok je write istog stika bio katastrofalnih 5 MB/s. Obije vrijednosti su daleko od realno očekivanih 400 MB/s, iako je 125 dosta brzo!

Pitanja?

• Zašto je write na stik ili microSD uvijek niž? Pitam jer na wikipediji za microSD piše da je „write mechanism sames as read“.
• zašto je moji USB card reader za microSD brži u utoru iza kompjutera dok je USB 3.0 stiku kojeg smo imali svejedno.

Zanimljivost:

Ako bi i kupio microSD sa UHS-II ili UHS-III oni imaju dva reda pinova što ni na card readeru - slot 3 (microSDHC) ni slot 1(SDHC/SDXC) ne podržavaju.

https://www.delock.com/produkte/G_91718/merkmale.html

Zaključak:

• Ne trebam kupovati microSD katricu sa većom brzinom (UHS-II ili UHS-III), jer card reader to ne podržava i te kartice imaju dva reda pinova (vidi sliku 7, 8, 9). Iako je Delock USB 3.0, i taj standard (USB) podržava 625 MB/s, ali microSD sa UHS-I je na najviše 104 MB/s. Dovoljno je imati kompjuter koji ima USB 3.0 a ja ću biti zadovoljan sa 75 MB/s, što je skoro duplo veće od 41,2 MB/s koliko dobijem sa USB 2.0.
• i da hoću ne bi kupio jer jedina koju sam našao na Protisu, koja je UHS-II, papren je cijene preko 600 kn

Linkovi:

https://en.wikipedia.org/wiki/USB

https://en.wikipedia.org/wiki/SD_card

-treba razlikovati standard, teoretsku propustnost, max i stvarne rezultate, npr usb 2.0 480k-byta=60MB/s .. ali to je ukupna propustnost standarda-kontrolera, realno, zbog kontrolnih bitova, upravljačke logike pa i kvalitete kontrolera (nije isto koji chip, kao što nije isto cpu celeron-i7, vga.. ram itd..) tj cjena chipseta, jer chipset na mbo daje stvarnu propustnost, veću na server mbo, manju na nekoj jeftikaner mada je nazivno isto. Pošto u svim operacijama (radu) na računalu, učestvuje više dijelova, npr cpu+ram+chipset.. (+disk/hdd/ssd.. svi kontroleri, periverija, rad antivirusa, ovisnost o fielsysu nrp nije isto fat32-ntfs-ext... jer se zapisuju dodatni različiti podaci..), ista memoroja (bilo koji tip, sd-ram-flash-ssd..) neće dati iste rezultate, tj jači pc kompeltan će dati veće rezultate u 3dbenču ili transferu-radu sd kartice.. jer sve obalja cpu i sve što radi prolazi kroz ram, kroz chipset-mbo...

od tog standarda, kao ukupne-teoretske propustnosnti 2.0/60mbs .. realno usb 2.0 možde do 40mbs.. neki npr hdd, dok flash-sd daje u pravilu manje, do 50%, mad 20-30mbs..

-sličan omjer-odnos je i na 3.0..

svaki disk-medij ima i interni kontroler, npr hdd, ima i usb disk.. tu već ovisi koji je kontroler, koliko bitni, npr vga 1050-1060-1070 se razlikuju po sabirnici, 128-192-256 bita.. a time i propustnots, tako je sa svim kontrolerima tj to je usko grlo ili maximum-propustnost. Tek nakon tog je moguće usko grlo npr usb kontroler-konverter-adapter ili sata, flash.. i sam kontroler s druge strane na mbo-chipsetu.

nije lako ni izmjeriti-primijetiti razliku, jer odavno win/os kešira podatke, npr od viste agresivno keširanje, korištenje viška rama za ubrzavanje rada svih diskova (jer su diskovi-memorije najsporijii dio, periferija.. a ram najbrži oblik memorije i ako je slobodan tad je to pametno korištenje.. + uređaj može imati svoj interni keš kao što ima cpu, hdd.. i različitih brzina-ciejne..+ ovisi o kapacitetu medija tj linerano veći medij-disk treba više keša da bi bio efikasan.. prosječan hdd ima 64-128mb keša, nekad je to u početku XPa bila količina raspoloživog rama.. a danas stilić ima više kapaciteta nego nekad čitav pc+hdiskovi..

keširanje nešto prividno ubrza, jer za korisnika i sys izgleda da je nrp snimanje brzo ogotovo.. ali realno, nije.. tj u kešu je i dalje se zapisuje na medij tj ako u tom trenu izbaciš imaš problem..

čitanje-pisanje.. R/W .. svi mediji su brži za R, sporiji ili jednako za W, jednostavno fizika, ograničenja, način rada.. tj write ni teoretski ne može biti brži ili jednako čitanju jer se kod zapisivanja mora kontrolirati ispravnost snimljenog, tek tad je gotovo kad se dobije potvrda da je snimljeno a to uključuje čitanje snimljenog, kao npr verify...

+ kad testiraš brzinu snimanja nrp sd kartice, tad koristiš neki test-podatak.. na nrp hddu i tad ovisiš o toj brzini kao prvo usko grlo, jer ne može kopirati brže nego čita.. (osim keš koji do kapaciteta prividno ubrzava nakon tog pad i zato se za test kopira više par gb.. dok par mb ode u sekundi.. a nije baš mjerljivo). Isti test može dati drugačije rezultate ako koristiš hdd i ssd i jači pc s više rama, jačim cpu itd.. mada je ono što testiraš nrp sd kartica koju možda imamo istu.. -rezultat mogući različiti rezultati pa čak i ovisno o smaom tipu filea koji se kopira ili FSu koji se koristi (jer se zapisuju i metapodatci, crc, recovery, rollback-version..).

Fizički snimanje-write mora biti sporiji od čitanja, jer za čitanje se samo očitava stanje clustera-chipa-bitea.. dok se u snimanju mora zapisati novo, viši napon od čitanja i sporija operacija + automatski crc koji mora kontrolirati zapis inače bi skoro svaki transfer bio neispravan.. tu je kao izuzetak snimanje cd-dvd medija jer rekorder nije player.. privid, suprotno od ostatka i moguć uzrok pogrešnih tumačenja.

svaki disk je sporiji za write, hdd-ssd.. a sve memorije su samo memorije, sd-flash-nvme-ram.. isto (toeretski) kao što je to i keš u cpu L1-2-3.. ili RAM na vga..

u svakom testu-usporedbi je važna i brzina cpua, jer operacija koju on obavi je cikljus-vrijeme, npr naredba, upali uređaj, mora biti poslana, proći kroz mbo-kontroler, kroz ram, kroz sabirnicu, mora biti kontrolirano, mora chunkove jedna po jedan primati-slati .. i tad će neki cpu na nrp 1ghz biti sporiji od onog na 2ghz ako je sve ostalo identično-isto, jer njegov ciklus su ti mhz i o tome ovisi brzina pojedine operacije-naredbe kao npr copy. Na server chipsetu će transfer većeg podatka-količine ići lakše, jer je to kao autoput s više staza-traka tj kao 1050-1060-1070.. širina sabirnice... a ciklusi su u mhz clock.. umnožak daje mogući transfer i tad je jasno zašto je npr server mbo skuplja ali i brža.. kao i vga.

-tek kad je to jednako-isto/slično, mogu se uspiređivait rezultati, npr same sd kartice ili hdd.. npr na starom računalu ili nekom atom-u dat će lošije rezltate nego neki gamerski i7... a disk je isti, isti teoretski usb kontroler i sl..

-class 10 je stara oznaka, = UHS-I .. ili koja već..

-navedene brzine do 625mbs su teoretske propustnosti stnadarda, ne nešto što je stvarno ostvarivo tj ni jedan usb disk neće dati rezultat koji je viši od npr sata-ssd ili blizi nvme-a... jer:...

sata kontroler ima prioriter-staze, usb nema, bori se s tipkovnicom-mišem.. kao da govorimo o gradskoj gužvi na cesti i pisti za F1.. možeš imati ferrarija ali ako stoji u gužvi, nije brz.. ako vozi po pisti tad može biti brz.. usb je gradska cesta, sata, nvme (pciex..) su posebne ''piste'' koje mogu dati te transfere... a usb samo teoretski.. na to još dodaj adaptere micro-sd.. čitače koji nemaju takvu brzinu kao direktno uređaj + kontrolna logika koja mora upravljati uređajem (što više uređaja u lancu, više uskih grla).

za snimanje npr videa je potrebna konkretna brzina, ali ugl uređaj kao mobitel-kamera ima neki dio fiksne memorije, kao keš, brže koja to omogućava, + ovisno o trajanju-dužini snimke i postavkama kompresije. Kompresija je 'dvosmislena' stvar, tj ako je kompresija manja, tad je minuta videa veći file, time potrebna veća konstantna brzina zapisivanja, ako je jaća kompresija, tad to mora raditi jači cpu-chip u realtiemu.. danas su mobiteli-kamere dovoljno jaki za nrp havc-264/265 kompresiju i moguće je snimati ali da je samo brzina diska-sd i cpu kao prije nrp desetljeće tad ne bi bilo dovoljno brzo tj ta kompresija omogućava snimanje.. dok je nekompresirani video cca 80MBs za dvd-pal-625 rezoluciju.. i to bi jedva nekad disk na scsi i raidu uspio snimiti. Nisu memorije danas toliko brže koliko su cpu-kompresije smanjile veličinu i tako je to omogućeno.

-ne treba očekivati da će stvarni transfer bio veći na 3.0 od 2.0 .. tj može teoretski x10 ali ovisi o svemu u lancu i realno se na bržim memorijama dobije 100-200mbs.. ali sumnjam preko adaptera tj to može biti identično kao za 2.0 npr 40mbs .. a ponekad uređaj u 2.0 daje bolje rezultate ponekad 3.0 lošije.. itd.. tek kad probaš, tad znaš, dok teh podaci mogu biti samo teorija ili potražiš 'benč' teme-info googlanjem. . (ima i jedna tema na forumu za usb/flash stikiće ..). S druge strane, skupe stvari su s razlogom skupe, tad možda daju te rezultate.. ili ne treba očekivati da će svaki brand/serija dati ono što piše u specifikacijama. Teoretski isti usb stikić može koštati 100kn-300kn.. i ako je ciena mjerilo tad je skuplji vjerojatno brži itd..

Al iskreno, 3.0 je dosta bolji od 2.0, i da je duplo brže je super, a nekad je i više neg duplo, možda 3-4 put brže bi reko, sve ovisi kolko tog imaš za prebacit i kakva vrsta fajlova.

Koristio sam bratom kompjuer za test a on je sasvim pristojan (pitat ću ga konfig pa napišem), ugl, komp mu ima USB 3.0. Ja sam na svojem kompjuteru (cca iz 2011), dobio iste rezultate za W na stik kod  USB 2.0, cca 13-15 MB/s, ali je read je meni bio 14,9 MB/s, dok je njemu 41,3 MB/s, tj. ono što bi trebalo i biti! Tako da sam se i sam uvijerio da ovisi dosta i o kompu. Koliko zanm on ima HDD, a prije je imao i SSD, samo mu je crko. Tako da test bi možda bio i bolji za neke stvari da smo koristili SSD!

Za test sam koristio file od 1 GB baš zbog tog razloga da bude mjerljivo.

Class 10 je minimalna brzina pisanja kako ja shvaćam, UHS-I je maksimalna, sve je objašnjeno na slikama koje sam našao i taj class 10 služi za HD i 4K videe, dok za 8K moraš imati V30 i više.

Maksimalna brzina se piše sa UHS-I, dok je na kraticama naznačeno samo rimsko "I". Dok je ona oznaka 1 unutar slova U, nešto treće. Neznam zašto su takvu kompliciranu klasifikaciju napravili - i meni je zbunjujuće.

Čitao sam od kolega koji traže brzi usb stik da su neki predlagali ovaj:

SanDisk USB stick Extreme Go, 64 GB, USB 3.1

https://www.mall.hr/usb-kljucevi/sandisk-usb-stick-extreme-go-64-gb-usb-31?utm_source=nabava.net&utm_campaign=nabava.net&utm_medium=click

Brzina čitanja: 200 MB/s

Brzina zapisivanja: 150 MB/s

I nju sam uvrstio u zanimljiv grafikon, iako nemam taj stik pa neznam dali bi kazane vrijednosti bile i takve na kompjuteru.

Grafikon je prikaz za maksimalne vrijednosti USB 2.0 specifikacije, microSD UHS-I specifikacije i USB 3.0 specifikacije. Sobzirom da je ovaj predložen stik USB 3.1, teoretski bi USB 3.1 trebao moći imati brzinu od 10 Gbit/s što je 1250 MB/s.

Za USB 2.0 koristio sam stari stik od 10 godina, MicroSD je obična od 50 kn koja ima veći read nego write, a USB 3.0 stik je bratov koji ima katastrofalni write.

 Meni dva crkla unutar mjesec dana. Zaobidji u sirokom luku...

Nisam u zivotu vidio dva crknuta usba a vidi sad....

Review Delock USB 3.0 Card Reader 40 in 1:::
https://www.links.hr/hr/citac-memorijskih-kartica-delock-za-sdmicrosdms-usb-a-010906007

Kupio sam card reader 2016. tj. još i prije nego sam postao prvi post iznad s ciljem da mogu više toga koristiti jer su brzi USB stickovi samo za osnovnu upotrebu. Card reader mogu više kartica koristiti a kako doma nemam laptop, nisam imao ni mogućnost čitanja istih. Ovako mogu staviti u stari i novi mob i sl.
Ugl, uređaj ne radi više kako spada. Na USB 3.0 prednjem portu, card reader se sam odspoji i ponovo spoji. Na USB 2.0 prednjem portu još gore, čuje se Windows zvuk za spajanje i odspajanje i to učestalije nego na USB 3.0 dok ga ne od spojim van. Tako da na USB 2.0 portu ni ne mogu spojiti card reader. Da otklonim da je greška u microSD kartici i njenom mogućem kontaktu, probao sam ju staviti u SD adapter i u card reader i ponovo u komp, ali isto radi. Čak i druga microSD kartica šteka konekcija, tako da nije do njih. S obzirom da mi je to radilo i na starom kompu, nije do portova.
Zanimljivo, na TV-u ne šteka, kad jednom spojim normalno gledam iako mi je neki dan (i to jedini put) video "trzao", pa sam pomislio da nije FULL HD problem i bitrate, ali malo kasnije kad sam ponovo od spoji i spojio isti video je radio ok.
Skužio sam da kad ga spojim da ako sam brz i ako odmah stavim kopirat podatke, onda radi i ne odspaja se! Očito nije kontakt, jer sam prebacio nekoliko giga u trajanju i više minuta.

Brzi USB stikovi:::
… me ne zanimanju jer želim imat card reader, iako su brzi stikovi vjerojatno brži od max UHS-I od card readera - limit je 104 MB/s. Ja sam trenutno zadovoljan s tim jer...

HDD speed:::
Sad kad prebacujem na vanjski HDD od 500 GB koji imam, preko USB 3.0 porta mi je 100 MB/s što mi je malo više od 74 MB/s od SD card transfera i to je ok.

End:::
Moja SD kartica je koštala tada 50-60 kn, znači max 10€, a ne mogu naći račun od card readera - Delock-a, ali mislim da nije bio skuplji od 150 kn, tj. 20€ (danas košta 16€). Zato npr., sve skupa dođe 25-30€ a glumi stik. Isti ne bi uzimao (taj za 16€), jer imam loše iskustvo iako imaju i nove modele (slične, ne iste: https://www.links.hr/hr/citac-kartica-delock-za-sd-i-micro-sd-usb-010906004, ali moguće da je elektronika ista).

Sad tražim novi i zapeo sam za ovaj (18€):::
https://www.protis.hr/products/details/citac-mem-kartica-usb-30-bijeli/178137
https://www.2direct.de/en/computer/card-readers/usb-3.0/2825/usb-3.0-card-reader-for-sd/microsd-white?c=785

Na netu sam pronašao i ovo:
https://www.youtube.com/watch?v=TI9P--hDonY
https://www.protis.hr/products/details/citac-memorijskih-kartica-kingston-workflow-usb-30-dualslot-sd-card-reader-usb-30-typec--sd--sdhc--sdxc--srebrni/167481
… ali to je sa cijelim postoljem, iako slika prikazuje samo za mali mini-hub, i skupo mi je.

Na amazonu ima i samo SD Reader od tog "stationa" za 21$:
https://www.amazon.com/Kingston-Workflow-Station-USB3-2-Gen2/dp/B08SJM24SZ?th=1

... i to bi radije ako želim neš uzet. Spaja se sa USB-C-om i video Tech Notice-a pokazuje da možeš koristiti bez "stationa", i ako želim microSD samo ću prvo staviti u adapter pa na SD Reader, koliko shvaćam može tako. A ima i UHS-II SD support.
https://www.kingston.com/en/memory-card-readers/workflow-station-hub?model=workflow%20sd%20reader
Mislim da cijena za 3€ više nije problem, a dobit ću neš kvalitetno a i ako u budućnosti kupim "station" meni je na korist.

update +5 god.. što je za računala-tehnologiju 'vječnost'.. i razlike.

-danas su m2-nvme diskovi (storage-drive) normalna stvar, iste cijene-kapaciteta kao ssd-2,5inča i niže (jer je u osnovi isto + kućište), a bez ograničenja propustnosti sata-porta-standarda kao sata3-600 dok pci ide x1-x4 ovisno o gen. od 2-do-7.000 .. što bi rekli 3-10x brže od sata.

-ide i preko usb3 (3.0-1-2..) kao i novi usb4 koji je kompatibilan s thunderom (ako mbo-bios podržava tj stvar klase-cijene da je omogućeno)... pa su preko usb-a sad normalne brzine na relativno jeftikaner opremi recimo 1-2000mb .. brže od sata, internog diska..

-flash memorije, bilo koji usb stikić se s time ne može mjeriti jer naprosto je drugačiji način rada, kontroler-memorija.. 'diskovi' su brži u svemu, ne samo teoretska propustnost nego recimo iopsi kao bolje mjerilo moguće brzine pogotovo rada u win-osu.

-ako se gleda po cijeni-kapacitetu.. problem što su diskovi x-puta veći od prosječne flash memorije pa je teže usporediti cijene.. pa zato u usporedbu idu samo recimo 120gb modeli (sporedno 100-128 GB ili GiBi).. tj u ponudi jeftikaner stikića su većinom 8-32.. dok su max za sad 256 kao i sd kartice, s druge strane m2-nvme se u pravilu nude veći od 120-naviše.. ali, zato mogu biti akcije-raspordaje tj jeftinije nego što bi bilo normalno, .. a najsporiji, najlošiji je brži .. jedini problem je cijena samog adaptera koji je u istom rangu cijena kao te memorije, 15-20€.. pa se tako podupla cijena, no dobije brzina + izmjenjivost..

-ali, ima svega, jeftikaner roba s nikakvom kontrolom (kvalitete-ispravnosti).. pa običan kabel ili adapter usb-a-na-c može biti problem, uzrok prekida u radu i sl. .. zamjena za drugi kabel i sve radi, tj kad imamo više kablova, adaptera, svega tad to možemo provjeriti-eliminirati, kad imamo samo jedan komplet tad nemamo s čime .. pa ne treba odmah zaključiti da je adapter-uređaj ili memorija problematično, može biti kabel, može biti i port-priključak na računalu kao loš kontakt a usb 3 je vrlo osjetljiv na takve stvari tj brzina-struja za rad ne trpi odstupanja koja na 2.0 prolaze, kao i naponi.. a driveri su priča za sebe, od postavki biosa i green-eko modova nadalje, pa možda treba samo podesiti-isključiti neku power opciju .. itd. opet, kad imamo više lakše je provjeriti-eliminirati, npr više računala, pa tad ne tražimo riješenje na pogrešnom mjestu-uzroku i prije ga pronađemo ili zaključimo da je kvar za smeće..

enivej, brzine i cijena su ok, performanse neusporedivo bolje od bilo koje flash-sd memorije.

-dimenzije.. stikić i pogotovo sd kartica su manji, no prosječna kutijca-adapter za nvme je približno inč-puta-4 ili desetak cm puta 3cm.. nije veliko, džepno, kao i tvornički koji ne moraju biti u m2 formatu nego su češće kao npr kutija šibica 'kockastije'.. ali nisu univerzalno-izmjenjivi..

-kao i modeli, način otvaranja-tooless i kvačice za blokiranje položaja memorije koje mogu biti šaraf+šarafciger ili nešto praktično kao 'klik'-okretno i sl. .. sve više je takvih, pa promjena-umetanje nisu problem dok su stariji modeli bili 'šarafcigerasti' i time možda nepraktični za izmjene.. odnosno, ima i dockinga, jednostavno stoji na stolu i umetne se memorija, za jedan-dva-više, kao i za razne ostale priključke uključujući i sata ili ostale memorijske kartice no naravno tad raste cijena a do prije godinu je sve za usb3 bilo skuplje, tj od 30€ naviše dok su takvi dockinzi bili 50-100-više.. sad bi trebalo biti recimo pola takve cijene no opet ovisi što sve juzer želi-treba i napomena, umjesto dockinga za 2x komada, ispadne pametnije-jeftinije kupiti 2 odvojena, tj stvar ponude i cijene dok s dva odvojena nije problem ubosti u dva usb porta i koristiti za npr kopiranje ili što već bi se radilo s duplim dockingom itd..

trenutne cijene, memorije bilo kojeg oblika cca 120gb za cca 15€ do 250gb za cca 20-30€..  još toliko za adapter-docking ili oboje.. a terabajtne memorije su cca 60€ po domaćim trgovinama.

-pošto se po murphyju to duplira svakih 18mj, može se očekivati da će 2tb uskoro biti ispod 100€, no neće manji pojeftiniti tj neće ih proizvoditi... tj trenutno je najmanji dostupan nvme po domaćim trgovinama 120gb, za godinu možda neće biti manjih od 250.. dok stikići i sd kartice ne rastu tom brzinom tj i kad rastu kapacitet i performanse ostanu iste, daleko niže od nvme pa je tad korištenje muka, tj napuniti-kopirati medij od parsto gb na nižim brzinama može potrajati.. a tad i greške-pregrijavanja-throtlanje.. nvme mada se više grije u radu, to obavi brže pa hlađenje nije takav problem tj tek na višim brzinama je grijanje veći problem a za to mora biti direktno u mbo-m2 utoru i to na novijem-jačem gen4-novijem chipsetu npr 5-7000 .. usb adapteri ostaju na pola-trećini te brzine ali time i manji problem pa je i sam keš dovoljan da nikad ne primjetimo zastoje u kopiranju čak kad to radimo s parsto gb fileova.. tj približno konstantno-linearno obave posao ako je sve ispravno i to u jeftikaner klasi, ne neki top-brand pa da je to razlog-razlika ili sreća..

-dimenzije, normalan m2-nvme je 22-80, (milimetri), najveći je 110, najmanji 30-42.. duljina. uz širinu 22+ tjelo-plastika kućišta to je to.. veći kapacitet neće 'narasti', ostaje istih dimenzija, sd kartice mini-micro su manje, no to je važno samo za mobitel ili autoradio i sl. uređaje.. dok usb stikići (flash) mogu biti raznih dimenzija, 1x1cm naviše, no koliko je to problem veličine .. po meni sporedno-nevažno :) tj ponekad želim manji stikić za autoradio pa da ne viri-stši.. ali za računala ili kućne uređaje kao tv je to manje važno tj sve do dimenzija starih hdd-ova na usb-u se smatra portabilnim-džepnim :) a svi ovi oblici-formati su daleko manji od takvog diska.

-dodatna prednost za nvme diskiće je što su to danas glavni sys-os-radni diskovi (storage-driveovi, formalno ih ne nazivamo disk, no kolokvijalno svi znamo o čemu govorimo..) odnosno, ako smo imali stariji manji disk-m2, možda želimo novi-veći-brži na računalu pa nam stariji ostane za 'stikić'.. pogotovo što su generacija računala recimo cca 5god starosti vjerojatno s 30-60gb do 120gb.. danas premali za normalne potrebe-rad a starije mbo-računala imaju samo jedan m2 port, tek nova računala-mbo ima više ovisno o klasi, 2-4 m2 priključka.. pa kao kod ostalih smjena tehnologije-generacije, hdd-ssd.. možemo relativno jefino-praktično doći do brzih 'stikića' ne bacajući stare i sl.

-eto, par ideja-natuknica, pa opet 5 god zatišja u temi :))

edit: .. eh, da.. FileSys i namjena-korištenje, ovisno o tome što neki uređaj podržava, tv-autoradio-razno.. ovisi i izbor FSa, win ntfs je 'napredniji' (kao i lin-ext), dok zbog licenci-plaćanja, svi koriste besplatan (ms obećanje) fat32, .. no tu je i problem, tj standardi..

-fat32 može formatirati medij do 32gb, po 'strogom standardu' tj kompatibilnost, boot-sektor-mbr.. i koristi se upravo zato kao univerzalno podržan, univerzalni boot.. a to znači da bios uređaja mora znati gdje je odgovarajuća adresa.. sad će netko iz zadnje klupe doviknuti.. da, može i veći kapaciteti, no tad se mijenja veličina clustera-sektora, bloka (najmanjeg) u kojeg se zapisuje tj adrese.. i tad takav medij nije 'kompatibilan' tj bootabilan, tj unutar 'pravog' standarda, pa ovisno o softu-alatu-osu ćete imati ili nećete ponuđen fat32 za formatiranje medija kapaciteta iznad 32gb.. može, pitanje je samo što koji soft nudi.

-zato je izmišljen-uveden fat64.. no kao glavni su ostali fat32 i najpopularniji zbog win ntfs.. pa to u pravilu podržavaju uređaji (ili ne..) pri čemu ntfs ne mora biti službeno naveden u specifikaciji (jer se to plaća) no to ne znači da ne radi.. treba probati, npr autoradio ili tv.. odnosno drugi problem, ako se formatira kao fat32 s većim clusterom, tad opet može biti problem polu-nekompatibilnosti, jer takav uređaj ima neki svoj os, android, nešto.. tj pitanje je koliko se drže standarda ko pijan plota ili slobodnije pa može polu-raditi, npr trzati.. kao da je medij loš.. i to zbog clustera, FSa, kompatibilnosti i licenci, standarda..

-za installer-os je preporuka koristiti do 32gb, tj ovisi o osu i fs-u kojeg na bootmediju želimo koristiti, dok mctool kreira univerzalni 'superfloppy' koji teoretski radi na svakom uređaju-računalu-bootu upravo zato jer nema bootmod tj fat32 ga nema i zato se bira u bootmeniju mbr ili gpt mod, dok napredniji fs kao ntfs ima već određen mod i tad je od boota to određeno-zadano pa ako vam stikić-install radi na jednom računalu a ne radi na drugom to je vjerojatno odgovor 'zašto' .. bootmod i standardi za fat32

-no za video-filmiće to nije baš najsretnije, tj ograničenje na 4gb max veličinu filea, pa se tad radije koristi ntfs.. ako ga uređaj podržava, tj nije problem na računalu, problem je na drugoj strani dok su uzroci problema recimo novčano-pravni-biz-licence.. ne da nešto tehnički ne može nego pravila-biza pri čemu se jači brandovi drže licenčnih pravila dok se 'kineski nonameovi' oko tog ne brinu, rade.. pa ispadne zgodnije imati takav uređaj 'kinez' koji će raditi ali možda će cukati-štekati, ovisno o tisuću sitnica-ažuriranja-standarda-drivera koje ima ili nema za neki fs, dok iz takvog razloga defaultno većina PVR snimača reže snimke na 1gb (do 2gb) i tako eliminiraju problem FS-veličine filea za duže snimke koje mogu ići satima-beskonačno do kapaciteta medija.. obrnuto, pametan player koji je svjestan takvog rezanja, automatski playa idući dio kao što prikazuje titlove i sl. time se eliminira problem 32-64bitnog osa-appsa i adresiranja-kapaciteta bilo kojeg medija osim što naravno zbog copyrighta i dicma pvrovi imaju key-enkripciju pa je playanje na drugom uređaju osim onom koji je snimio onemogućeno itd. .. tj ako imate neki problem, ne mora biti uzrok u mediju, ispravnosti.. može biti i čisto soft ili pravno-licenčni, standardi i polu-nepridržavanje pri čemu nam nekad to koristi a nekad stvori zbrku, dok u pravilu za uređaje nikad nemamo sve podatke kao što imamo za pc pa dok to sve ne probamo ne možemo biti sigurni da nešto radi npr na tv-u..