Evo jedna malo specifična tema koju sam pronašao na internetu pa želim da vidim vaše komentare na tu temu,a ona je "Razmišljate li previše"?..Često se zamislim da ni ne čujem zvukove iz okoline kad me netko zove dok ne kaže više puta ili ne povisi ton!..

Mujo: Šta je Haso?Sjediš i razmišljaš?

Haso: Ne,samo sjedim!

- Dobro poznato.

Da,često mi se događa overthinking.Tj. ponekada problem smatram kompliciranijim nego što on je pa ga previše analiziram što smanjuje efikasnost u rješavanju samog problema.

I kod mene se to često događa samo mi nije jasno zašto?

Poznato mi je to, cesto razmisljam  i prevrcem po malom mozgu ,trazim solucije kojih ponekad nema..... samo mogu reci cesto pozelim da mi je biti glup ko k...c par dana da se odmorim malo...

cesto znam previse razmisljati pa si stvoriti problem veci nego sta je.onda padnem u depresiju :D inace to skoro stalno radim pred spavanje xD

O da... Do te mjere da me tlak zeza, a često dođem do deprastog "dead enda" mislima. Kad me netko pokuša oraspoložiti to izgleda ovako:

VIDEO

Uglavnom, treba se s vremena na vrijeme prisiliti jednostavno ne razmišljati. I ovi što pričaju kad se zamisle, znam se često i sam sebi u prazno smijati pa me ukućani pitaju "Što opet si u svom čarobnom svijetu?".

ja ne mogu ponekad kontrolirati misli.jednostavno misli mi lete sa jedne stvari na drugu.i to me uzasno zivcira.zato mi je najljepse kad slusam na mobitelu grmljavinu i kisu.skroz me opusti

ja imam defekt da kad hodam gradom i ne osvrćem se previše na događaje oko sebe (znate ono, kad programirano hodate do odredišta a ne sjećate se ničega putem..) i uhvatim se da brojim korake.. i to ne 10-20 koraka.. hodam i skužim da mi "brojač" u glavi broji već prek 100 koraka i bude me sram samoga sebe da me takve gluposti doslovno preuzmu..

no bolje i to nego vidjeti kakvoga sve svijeta prođe pored tebe u gradu..

Jelda? Rainy Mood ;)

Nikad čuo za takvo nešto haha,stvarno čudno..

Da...stalno. Uvijek sam u svom "filmu." Razmišljam o svačemu-nečemu, ali obično o ničem bitnom.  Al konstantno mi se događa da se ljudi ljute na mene jer ih nisam čula kad su pozdravljali, vidjela sa stoje kraj mene ili mi netko nešto objašnjava a ja blejim u njega i mozgam o letećim slonovima 

ma bolest velim ti, čak me i opterećuje u zadnje vrijeme..

mada sam čuo da je to dobar defenzivni mehanizam protiv demencije.. samo mi još i to treba

Neželim te provocirat,ali jesil ikad smatrao da ti treba stručna pomoć?

nemoj sad pretjerivat.ja koliko sam skuzio pola zagreba se tako ponasa.

ma kakvi. čujem i ljude oko sebe (frendovi, poznanici itd..) da svatko ima neke svoje mušice u glavi.. ovo je moja i ne dam je :D

kad ću počet na glas brojat i tak hodat po gradu, e onda bi se trebao obratiti nadležnima.. ovako, dok god me to opušta i odvaja od monotonije hodanja i voziknaja gradom, neka ;)

Ma nije bolest...i ja to radim, obično kad idem doma. Treba mi točno 330 koraka od stanice do kuće 

  Mi smo jednostavno takav tip osobnosti.Mi smo "thinkeri" i neznamo kako svojevoljno "ugasit mozak"(čuo sam od prijatelja da je to dobro raditi u lovu na cure).A neki od nas ipak ga neznaju nekad ni upalit kada treba,ili su totalno dekoncentrirani.

ja u snovima previse razmisljam, i pokusavam pronaci neka rjesenja, i cini mi se kao da nekad nesto prepametno smislim haha, a nekad se u toliko udubim u razmisljanje da nemogu nac odgovor na to i onda se probudim

Ja se ponekad previše zamislim. Najviše kad od računala ustanem,krenem pišat (na wc ),zamislim se i mislim o onome što sam gledao na internetu,pa na kraju odem u kuhinju i gledam,wtf šta ja radim ovdje?   

Ja sam baš obrnut od tebe. Ja recimo obožavam šetati, i ne prođe ni jedan dan, da ne prošetam bar 5km. Šetam obično prema faksu, pa često odem od Černomerca do trga pješice (i danas bio) i primječujem i previše toga.

Nekad se uhvatim da gledam nešto potpuno nepotrebno, a da sam neznam zašto to gledam. Recimo pogledam kod kerempuha kakvih prestava ima, a znam da u sljedečih 5 godina, nemam plan tamo otići 

Ili recimo stanem pogledam satove kakvih ima na prodaju, a uopće nemam naviku nositi nikakav sat (dva mi doma stoje), ili recimo pogledam bike-ove, a znam da ih neću kupiti.

Nekad hodam iza nekoga i slušam šta priča, iako neznam zašto i ni zbog čega to radim 

Ovo brojanje nije loša ideja, budem uskoro probao 

a to svi rade sigurno...milijun puta mi se desilo da krenem negdje pa zaboravim gdje idem i onda gledam wtf sta je meni?

evo sinoc sam punih sat vremena pokusavao zaspati a nisam mogao od hebenog overthinkinga 

Mislim da ovi koji previse razmišljaju , brojke korake imaju neki blaži oblik OCD.

http://en.wikipedia.org/wiki/Obsessive%E2%80%93compulsive_disorder

  Ili adhd,tj. nedostatak koncentracije.

ne brojim korake jedino znam previse razmisljat sto znaci nemam OKP