S profesionalne strane, nije li kontraproduktivno ograničavati druženje, iskustva i diskusiju u jednoj profesionalnoj niši na samo određenu zajednicu ljudi, bez obzira radilo se tu o ženama, manjinama, kovrčavima, žutima ili plavima?

Sa strane ljudskog razuma, nije li kontraproduktivno protiv diskriminacije boriti se upravo diskriminacijom?

U trenutku kada svoju radnu okolinu "oplemenjujete" drugačijim ljudima samo iz razloga što su oni drugačiji, a da bi vi djelovali otvorenije i bolje u očima javnosti, vi zapravo aktivno naglašavate prisutnost spolne, rasne ili vjerske diskirminacije.

Kada, a posebno što se tiče bilo kakvih profesionalnih okvira i pristupa, sve to ostavite po strani i tek kada ljude općenito, bez obzira na njihovu posebnost bilo koje vrste, počnete tretirati kao ljude i pojedince sa određenim kvalitetama i vještinama, ili realno i manjkom istih, tek tada ste postigli ljudskost u onom smislu u kojom se to sada nastoji učiniti "klin se klinom izbija" metodama. Dokazivati da pazite zato što ste ih izdvojili kao posebne je običan populistički pristup, širkoim masama privlačan neuromarketing koji sam po sebi ne pomaže, već dugoročno odmaže u percepciji i kulturi jednakosti za sve.

Naravno da je, ali takvo ponasanje je zeljeli mi u to vjerovati ili ne potpuno normalno. Kako god okrenes ljudi se lakse povezuju s onima su koji su im slicni po da spomenem samo par od beskonacno mnogo kriterija:

• interesima
• kulturnim specificnostima
• spolu
• vjeri

• nacionalnosti

• boji koze

Meetup hrvata u americi, meetup katolika jednog kvarta u lokalnoj gradjevini namijenjenoj specificno samo njima i nikom drugom, meetup ljudi koji vole avijaciju - nikog nije briga, potpuno normalno. Meetup crnaca tog i tog fakulteta - kontroverzno, meetup zena te i te branse - ocito malo kontroverzno?

Slazem se da ovakvi sastanci nisu u skladu s modernom ideologijom jednakosti i taj takoreci doublethink modernog drustva mi je fascinantan, a opet potpuno jasan jer sam i sam covjek i razumijem koliko neke stvari mozemo sami sebi prikazati dobrima makar se potpuno kose s nasim vrijednostima.

prije 4-5 godina sam na Linkedin dobio pozivnicu da budem govornik (govornica) na nekom panelu "zene u IT-u" u nizozemskoj, placen put i smjestaj i sve.

najsmjesnije od svega je kaj su mi samo pogledali ime (koje u nekim drzavama moze biti i musko i zensko) i poslali invite, bez da procitaju profil.

bilo bi cool i urnebesno da sam se pojavio, da je bila neka thicc zenska ko sa ove slike na clanku, pfff, ko zna (naravno da moram ubacit cobanski komentar :))

Moram pitat: Miljenko?

Da, ne znaju ljudi kak nam je teško, breme takvog imena...